Geographical coordinates:

North - 44° 16' 56,7"   East - 20°8' 20,20"

Geographical location & Original name:  Europe, Srbija,Gornji Mušić 

И   МОЈЕ   ЈЕ   СЕЛО   ГЛОБАЛНО   !

Стојадин Цока Читаковић

Читаковић Стојадин (Горњи Мушић, 20. април 1968), пољопривредник. Отац Богомир, мајка Стана (рођ. Алексић из Горњег Мушића), пољопривредници.
Значајни преци: прадеда Стојадин Читаковић, завршио пољопривредну школу пре Првог светског рата, у рату припадник батаљона 1300 каплара, општински председник 1936-41.
 
Завршио је Пољопривредну школу (општи смер), радио у „Центрокопу” Београд 1988-98. као референт за откуп стоке и шеф пословне јединице у Доњој Топлици.
Од 1998. године води сопствену фарму „Колибакоп” у којој сада има 40 музних крава и располаже са 30 хектара обрадиве земље. Највећи је произвођач млека у Колубарском и Мачванском округу у раздобљу 2002-6. и за ту количину био више пута награђиван. Решен је да повећа производњу, укрупни посед и створи услове да му се и деца баве тим послом. Хоби: читање. 
 
У браку са Марином (рођ. Рафаиловић из Вртиглава). Деца: близанци Светозар и Ангелина (рођени 1992), Александар (1995), Милан (2002) и Милена (2004).”
 
Цока Читаковић је глагољив, прецизно се изражава, јасан је и непосредан. И зато, ваља га пустити да прича!
 
Посед – Земље своје имам 30 хектара, од којих је три под шумом. Закупљујем око 10 хектара. Имам комплетну механизацију, део сам и обновио, тако да сам узео трактор који има већи учинак, са четири бразде, тањирачу велику... Оно што неко ради три, четири дана, ја то радим за три, четири сата, малтене. Стицајем околности, где год су нама раније одузели земљу (па нам вратили), ту су правили комплексе, тако да ми имамо три велика комплекса. Гро земље, деведесет посто је у та три велика комплекса, јер сам ја после нешто докупио. Само пар њива има, које су по хектар – два, које нису у комплексу. У Топлици, у једној парцели је 13 хектара. Сејем кукуруза од 15 до 20, пшенице око седам хектара, ресто су детелине и ливаде. Раније сам сејао нешто и граорице, међутим сад сам је избацио. Већина (ратарске) производње је подређена сточарству. 
 
Прве године, 2004. мислим, изашла је уредба о подстицајним средствима. Добио сам од државе педесет посто бесповратно, а других пола сам ја финансирао. Тад сам купио тај велики трактор и комплетне прикључне машине, јер, шта би вредело од трактора од 130 коња ако немаш за њега линију. Само трактор је коштао 32 хиљаде евра. То све изађе 40 и нешто хиљада евра. Први сам у Мионици регистровао пољопривредно домаћинство. Ја сам међу првима, кад је изашао закон о ПДВ-у, као физичко лице, као пољопривредник, ушао у тај систем. По мом уверењу, и по ономе што ја радим, тај ПДВ се за за сељака, који има високу производњу, исплати. 
 
Млеко – Тренутно производим између 500 и 600 литара млека дневно, односно око 200 хиљада литара годишње и то предајем „Имлеку”. Имам 40 црно-белих крава. Сав женски приплодни материјал остављам себи, мушку телад товим и продајем. Па већином пола – пола, отприлике двадесетак имаш мушких, двадесетак женских. Утовим двадесет бикова, по 500 – 550 кила, који ми сукцесивно стижу (од мојих крава). Није то 20 одједном, него увек по пет, шест. Исплати ми се. Мушко црно бело теле има малу цену, у старту. Имао сам пре тога сименталце. Знате шта, црно-бела стока је нежнија и осетљивија од сименталаца, али ту је генетика ишла првенствено на производњу млека, на млечност. Ја сам, на пример, можда први овде у региону, који је произвео 200 хиљада литара млека са 40 крава. Сименталац даје 3 – 4, плафон пет хиљада, а ове краве иду и до 8 и до 10 хиљада литара млека, у лактацији. 
 
Урадио сам нов објекат 2000. године у склопу кога сам набавио савремену опрему за мужу и за довод млека до лактофриза, за хлађење. Све је то механизовано. Млеко, практично, не видиш нигде док не дође у лактофриз. Ту се одмах хлади и иде у „Имлекову” цистерну. Пре тога, осавременио сам и мужу. Користим комплетну „суву мужу”, где се дезинфикује виме и очисти пре, али и после муже. То је све механизовано, значи укључи се као веш машина, малтене, програматорима, и она сама узима воду, сама пере, само се додаје одређено средство за прање у воду. Тако сам укупан број микроорганизама, на чему инсистира Европа, свео у дозвољене границе. Млеко ми је у екстра класи, где аутоматски одмах имаш стимулацију од три динара и нешто (по литру), јер је такав ценовник да се највише стимулише баш тај квалитет (млека). Сву опрему сам набавио својим парама, кешом.
 
На фарми имам још једног радника. Плаћам и књиговођу, који води послове око ПДВ-а, сам фактуришем, имам и компјутер.
 
Планови – Треба да направим потпуно нов објекат за 100 грла, где би краве биле у слободном режиму, значи пуштене. У постојећој фарми бих товио јунад. Сви ми причамо да хоћемо у Европску Унију, а нисми уопште свесни шта нас тамо чека. У мом послу правила рада су таква да стока не сме бити везана, већ пуштена. Ја желим да мој син, који је осми разред, догодине иде у Пољопривредну школу и настави да се бави сточарством, односно млекарством, и да зна нове технологије. Био сам и у Немачкој, на студијском путиовању, и видео колико сам погрешио што нисам одмах правио фарму са слободним режимом. Надам се да ћу нову фарму урадити за годину – две дана.
 

Наша општина

Време

Издвајамо

ЖИВОТИЊАРЕЊЕ

СЕОСКИ ТУРИЗАМ

РЕЦЕПТИ

E- ПИЈАЦА

ПРЕПОРУЧУЈЕМО