38. Сајам је био, а на сајму...


Леп путоказ је показивао НИГДЕ,пар проспеката приватних пансиона из Врујаца и једна са Дивчибара нудио је посетиоцимса НИКО, од садржаја је било НИШТА, осим ако се изузме витрина са пар флаша ракије из нашег села, од Читаковића, сувенирима Струганика из Љига и флаширане воде ГАЛА сакривене испод свега. Оно што је разликовало туристичке посленике из Мионице од осталих је то што су туристи "мудро" навођени да Пошто - пото дођу у Мионицу. Наиме, ко год је питао да купи неки од скромно изложених сувенира позиван је да дође у Мионицу и "прекопута самопослуге" посети Туристички информативни центар Мионица". Наравно, радним даном и у радно време. Нема везе, за то су дежуирни на пштанду имали нбајбоље мобилне телефоне које ису испуштали из вида ни за час. Богами, ако је по овом сајму што се туризма тиче - ВИДЕЋЕМО МИ СВОЈЕ.